ZELENE OGRADE I ZELENI ZIDOVI

Moglo bi se reći i biljne ograde i biljni zidovi, žive ograde i živi zidovi, ili jednostavno – živice. Prvo oblikovanje (šišanje, rezanje) biljaka javlja se još u starom Rimu pod imenom TOPIJARIJA ili TOPIJARSTVO. Ovaj vid vrtne umetnosti doživeo je svoj procvat u vrtovima klasičnog stila – italijanskim renesansnim i francuskim baroknim vrtovima. Pored zelenih zidova, zelenih ograda i zelenih kapija, oblikovani su i razni ornamenti, arabeske, lavirinti, kugle, kupe i razne figure, a najčešće figure životinja. Danas su živice, kao i razne zelene skulpture ponovo u modi. Izbor biljaka za zelene ograde je zaista veliki. Sama primena je vrlo raznolika. Zelene ograde smo podelili: prema nameni, načinu sadnje, obliku, visini i prema vrsti. Po NAMENI živice mogu biti zaštitne i dekorativne. ZAŠTITNE živice štite od nepoželjnih pogleda, sunca, vetra, prašine, izduvnih gasova, buke; sprečavaju prodor divljači, stoke i raznih štetočina. Ove živice treba da ispune i estetsku funkciju. DEKORATIVNE živice mogu biti ZELENE (četinari, visoki i zimzeleni lišćari) i CVETNE (listopadno šiblje, cvetne puzavice). Dekorativne živice treba da imaju i zaštitnu ulogu. Po NAČINU SADnjE živice mogu biti jednoredne, dvoredne i višeredne. JEDNOREDNE se najčešće podižu od četinara, lišćara i cvetnog šiblja. Biljke se sade na razmak 0,5 – 1 m. Za DVOREDNE živice koriste se mlade biljke ligustruma, berberisa, evonimusa, hibiskusa…Biljke se obično sade u kanale, cik-cak, na rastojanju od 30 cm. Za 1m2 treba 7 biljaka.Ovakve ograde, uz redovno održavanje, brzo ispunjavaju svoju funkciju. VIŠEREDNE živice rade se od jedne ili više vrsta i to obično u vetrozaštitne i snegozaštitne namene. Po OBLIKU živice se dele na slobodno rastuće i oblikovane. SLOBODNO RASTUĆE se podižu od prirodno oblikovanih četinara (stubasta i smaragdna tuja, kleka – nebeska raketa, stubasta tisa, pačempresi), niskih lišćara, ili cvetnog šiblja (suručica, vajgela, hibiskus). OBLIKOVANE živice se formiraju od vrsta koje dobro podnose orezivanje i brzo se regenerišu. U narodu poznate kao ŽIVE OGRADE. njihov oblik (poprečni presek) može biti različit (trapezast, trougaoni, ovalan…), ali se obavezno OD OSNOVE MORAJU SUŽAVATI KA VRHU. Po visini mogu biti VISOKE živice, ili zeleni zidovi (preko 2 m), POLUVISOKE (0,5-2 m) i NISKE živice ili bordure (ispod pola metra). Živice se mogu formirati od jedne, dve, ili više vrsta. JEDNOVRSNE su najčešće. DVOVRSNE se mogu kombinovati po dužini i širini. Raspored biljaka po širini može biti ujednačen (1:1), ili ritmički (3:5 ili 3:1:5 ili 2:4 itd.). VIŠEVRSNE živice formiraju se obično za vetrozaštitne ili snegozaštitne pojaseve.

• IZBOR BIljAKA ZA ŽIVICE

  ČETINARI
  Koriste se za slobodno rastuće i formirane (oblikovane) živice. Najčešće vrste: Chamaecyparis lanjsoniana i forme, Thuja plicata, Thuja orientalis, TaDŽus baccata i forme, Cupressocyparis leylandi, vrste roda Juniperus... LIŠĆARI
  Od nekih vrsta listopadnog drveća mogu se formirati izvanredni zeleni zidovi i zelene ograde. Najpogodniji su: Carpinus betulus, Fagus silvatica, Gleditschia triacanthos, Acer campestre, Maclura aurantiaca... Bukva (Fagus) i grab (Carpinus) mogu se saditi i na senovitim mestima. Gledicija i maklura pogodne su za neprobojne živice, jer imaju jako trnje.
  
  
  ZIMZELENO ŠIBljE
  Ove biljke formiraju lisno dekorativne ograde, a zelene su tokom cele godine. Neke biljke imaju i dekorativne plodove (pirakanta, ileks, berberis). Rastu na punom svetlu, a većina podnosi i senku (šimšir, kurika, lovorvišnja, mahonija, aukuba). Najčešće se koriste: šimšir, božikovina, kurika, lovorvišnja, ligustrum, mahonija, aukuba, a za niže živice Lonicera pileata i L. nitida.
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  CVETNO DEKORATIVNO ŠIBljE
  Koristi se u vidu slobodno rastućih ili rezanih živica (hibiskus). Najviše korišćene biljke: Spiraea van houtteii, Forsythia suspensa, njeigela florida, hibiscus syriacus, Deutzia gracilis, Viburnum rhitidophyllum (zelen i zimi, odličan izolator zvuka), Cornus alba, Rosmarinus officinalis (za vinogradska područja), Tamarix sp., Berberis thunbergii 'Athropurpurea', Cotoneaster sp.. Za neprobojne živice koristi se trnovito žbunje: glog (Crataegus sp.), trn (Prunus spinosa) ili neprevazi|ena pirakanta (Pyracantha cocinea). Za niske, bordurne živice pogodne su : Spiraea bimalda, Potentilla fruticosa, a pogotovu Lavandula officinalis. Kao zelene ograde mogu poslužiti i puzavice i povijuše, kao i razne vrste voća, koje se formira u vidu špalira ili palmeta. Poznate su reči engleskog filozofa DŽona Loka (1632-1704): "Za svu nesreću ovog sveta kriv je onaj čovek koji je prvi ogradio parče zemlje i rekao - ovo je moje!" Stoga, približimo se prirodi i neka nas zelena ograda ne razdvaja od suseda, nego, NEKA NAS SPAJA !