ČetinariLišćariŠibljePUZAVICERUŽEZELENE OGRADEPERENEUKRASNE TRAVECVETNICELukovice

VISOKI LIŠĆARI * ŽALOSNI LIŠĆARI * PIRAMIDALNI LIŠĆARI * KUGLASTI LIŠĆARI * SREDNJE VISOKI LIŠĆARI * NISKI LIŠĆARI

VISOKI LIŠĆARI

Listopadno drveće koje u prirodnim uslovima može dostići i 50 m visine, dok u našim vrtovima i parkovima ne premašuje 20-30 m. Koren je većinom dobro razvijen. Krošnja širine 10-20 m, pa ove biljke pri sadnji treba udaljiti od objekata. Listovi raznih veličina i oblika. Tokom vegetacije većinom zeleni, pred opadanje žuti (lipa), rubin crveni (likvidambar), ili do kraja zeleni (jova). Kombinacijom mogu se dobiti interesantni jesenji vizuelni efekti. Dekorativnosti mnogih vrsta doprinose uočljivi cvetovi raznih boja: bele (divlji kesten), žute (liriodendron), ili ljubičaste (paulovnija). Cvetaju od pretproleća (leska) do kasnog leta (sofora). Miris nekih cvetova širi se na daleko (lipa, bagrem). Plodovi poput loptica (platan, likvidambar), pomoranDŽe (maklura), brojanica (sofora), ili dugih mahuna (gledičija), čine drveće dekorativnim i tokom zime. Neki su jestivi : kesten, orah, lešnik, dud. Listopadno drveće, zajedno sa četinarima, čini okosnocu većih zelenih površina. Sadi se na razmak 5-8 m. Izuzetno deluju na travnjaku kao soliteri. Na većim zelenim površinama koriste se za zadnji plan, tako da se na njihovim krošnjama oslikava niže rastinje.

  • LUŽNJAK, DUB, GRMLUŽNJAK, DUB, GRM 2101. quercus robur L. Robusno evroazijsko, nizijsko drvo visine do 50 m. To je poznati slavonski hrast od koga se pravi skupoceni nameštaj i bačve za vino; to je čuveni Takovski grm, grm u centru Mionice, to je dub po kome su nazvani Dubrovnik i Dubravka, to je hrast po kome je nazvan Rastko Nemanjić. Može doživeti 2000 godina. Ima jako razvijen korenov sistem. Krošnja mu je široko piramidalna, često sa krivim i savijenim granama, prečnika 12-20 m. Listovi tamnozeleni, u jesen sme|i. Prirast oko 30 cm godiše. Voli duboka, svežija i vlažnija zemljišta. Otporan na gradske uslove. Pogodan za drvorede, kao soliter ili u grupacijama za velike zelene površine, za park šume i šume i kao vetrozaštita.


  • CRVENI HRASTCRVENI HRAST 2102. ljuercus borealis MichDŽ.. Drvo siroko zaobljene krošnje prečnika do 20 m. Dostiže visinu do 30 (45) m i starost od više stotina godina. Potiče sa istoka SAD. Koren jako razvijen. Brzorastuća vrsta (50 cm godišnje), pogodna za pošumljavanje. Ima skromnije zahteve od domaćih hrastova i bolje podnosi senku. Otporan na vetar i aerozaga|enja. Ne odgovaraju mu krečna zemljišta. Zbog dekorativnog izgleda, pogotovu u jesen, kada listovi dobijau kao RUBIN CRVENU boju, sve više korišćen za aleje i drvorede i veće zelene površine.

 


  • GLEDICIJA, TRNOVACGLEDICIJA, TRNOVAC 2103. Gleditschia triacanthos L.. Severnoameričko, trnovito drvo, visine do 30 (45) m i široko razvedene krošnje prečnika do 10 m. Koren dubok, snažan. Listovi dvostruko perasto deljeni, listići sitni. Od septembra se okiti sme|im mahunama, dugim i do 40 cm. Odgovara joj sunčani položaj i duboka, hranljiva zemljišta, ali podnosi i skromnija tla. Brzorastuće drvo, otporno na dim, prašinu, gasove, sušu, bolesti i štetočine. Pogodno za parkove i druge veće zelene površine, kao i za vetrozaštitu. Odlično podnosi orezivanje, pa se koristi za visoke, trnovite, nepropusne živice.




  • LIKVIDAMBARLIKVIDAMBAR 2104. Liljuidambar styraciflua L.. Do 45 m visoko, svetloljubivo, brzorastuće drvo, poreklom sa jugoistoka SAD. Kruna piramidalna, kasnije zasvedena. Koren dubok. Deblo i grane sa plutom. List petorežnjevit, tamnozelen, u jesen raskošno KARMIN CRVENE boje. Plodovi loptasti, na dugoj peteljci, ostaju tokom zime. Voli vlažna i sveža tla. Dobro podnosi gradske uslove. Izuzetno dekorativno, drvoredno i parkovsko drvo, pogodno i za veće vrtove.






  • BELI JASENBELI JASEN 2105. FraDŽinus eDŽcelsior L.. Drvo visine 30 (40) m široko piramidalne, svetle krošnje promera 10 -15 m. Korenov sistem snažan, sa izraženim glavnim korenom i bočnim žilama. List složen, tamnozelen, u jesen SVETLOŽUT. Bez naročitih zahteva, jedino osetljiv na suviše vlažno zemljište. Drvoredno i alejno drvo. Soliterno drvo u parkovima. Pogodno za vetrozaštitu i učvršćenje padina i obala. Medonosno.




  • BUKVABUKVA 2106. Fagus silvatica L. Visoko drvo, dostiže 40 m. Krošnja širine 15-25 m, a promer debla do 2 m. Godišnji prirast 50 cm. Koren razvijen, relativno plitak. Listovi elipsoidni, u jesen žuti do crveno sme|i. Bez naročitih zahteva. Vrsta senke, koja daje jak hlad. Pojedinačna ili grupna sadnja, vetrozaštita, šumsko drvo, šišani zeleni zidovi. Bukva se me|u pejzažistima bukvalno ubraja u najlepše drveće. Izuzetno lepo deluje kao soliter na travnjaku.

 



  • LIRINO DRVO, TULIPANOVACLIRINO DRVO, TULIPANOVAC 2107. Liriodendron tulipifera L. Severnoameričko drvo pravog debla, visine do 25 (40) m, široko kupaste krošnje širine do 10 m. Koren snažno razvijen. Listovi oblika lire, u jesen raskošno ZLATNOŽUTI. Cvetovi oblika lale, do 6 cm, žuti, maj, jun. Traži sunčane položaje, duboka i sveža zemljišta i vlažan vazduh. Otporno na mraz. Medonosno. Parkovsko i alejno drvo. Zbog svoje izuzetne dekorativnosti, zaslužuje mesto u većim vrtovima.





  • KRUPNOLISNA LIPA, RANA LIPA KRUPNOLISNA LIPA, RANA LIPA 2108. Tilia platyphyllos Sop. Do 30 (40) m visoko, domaće drvo, čija krošnja može biti široka 12-20 m. Koren jako razvijen, prodire duboko. Listovi u jesen žute boje. Cveta početkom juna, dve nedelje pre kasne lipe. Vrsta polusenke. Otporna na gradske uslove. Medonosna i lekovita. Živi do 500 godina. Daje jaku hladovinu. Za parkove i drvorede. Lipa je simbol Slovenstva. FILIA SUB TILIA DUCIT SUBTILIA FILIA - kći pod lipom prede tanku nit.

 




  • SITNOLISNA LIPA, KASNA LIPASITNOLISNA LIPA, KASNA LIPA 2109. Tilia cordata Mill.. Drvo visine do 25 (30) m, jajolike krošnje promera do 20 m. Koren razvijen. Listovi u jesen žuti. Cveta u junu, 14 dana posle rane lipe. Vrsta senke. Medonosna. Lekovita. Parkovi, drvoredi, vetrozaštita. Dobro podnosi orezivanje.








  • SREBRNA LIPA SREBRNA LIPA 2110. Tilia argentea Desf. Dostize visinu 25-30 m. Krošnja široko piramidalna, prečnika 10-20 m, na suncu zeleno srebrna.Koren snažan. Listovi na naličju srebrno beli, u jesen žuti. Cveta posle kasne lipe. Otporna na gradske uslove. Vrsta svetlosti. Sadi se kao soliter i u grupama na parkovskim površinama. Koristi se za drvorede. Može se kombinovati sa krupnolisnom i sitnolisnom lipom, radi produžetka perioda cvetanja. Veoma dekorativna. Ne poseduje lekovita svojstva i ne privlači pčele.







  • GORSKI BRESTGORSKI BREST 2111. Ulmus glabra Huds.. Biljka pravog, masivnog debla, visine do 35 m, guste krošnje, širine do 20 m. Koren jako razvijen. Listovi asimetrični, u jesen žuti. Otporan na štetne gasove. Podnosi orezivanje. Brzo raste. Koristi se kao soliter, kao drvoredno stablo, za vetrozaštitu i za učvršćenje zemljišta na padinama.








  • Srebrna omorika, bodljiva smrčaPLATAN 2112. Platanus DŽ acerifolia njilld. Brzorastuće drvo visine 25-35 m, široko ovalne krošnje promera i do 20 m. Doživi 500 godina. Koren snažan, dubok. Lišće u jesen dobija žutu do sme|u boju. Preko zime ga krase plodovi sme|e boje, oblika ping pong loptice. Otporan na niske temperature, otrovne gasove i prašinu u vazduhu. Impozantno drvo. Primena pojedinačna. Često korišćen u drvoredima.








  • GORSKI JAVORGORSKI JAVOR 2113. Acer pseudoplatanus L.. Do 30 (40) m visoko drvo, široko ovalne krošnje, promera 10-15 m. Dostiže starost od 400 godina. Koren dubok, razgranat. Listovi dugo u jesen ostaju zeleni, pred opadanje – žuti. Raste do 80 cm godišnje. Bez naročitih ekoloških zahteva. Može se saditi pojedinačno ili u grupama. Pogodan za drvorede, parkove, padine, vetrozaštitu. Medonosna vrsta.





  • MLEČMLEČ 2114. Acer platanoides L.. Dekorativno domaće drvo visine 20-30 m, guste izuzetno jajaste krošnje, prečnika do 10 m. Deblo pravo, okruglo. Koren razvijen, dosta ide u širinu, Listovi sveže zeleni, u jesen zlatnožuti do crvenkasti. Cvetovi sitni, zelenožuti, okite krošnju pre listanja (april). Otporan na temperaturna kolebanja. Podnosi gradske uslove. Koristi se kao ukras ulica i parkova. Dobar za vetrozaštitu. Privlači pčele.






  • DIVLJI KESTENDIVljI KESTEN 2115. Aesculus hippocastanum L..Vekovima je ovo drvo ulepšavalo balkanske prostore, da bi ga u 16. veku Turci preneli u Beč. U 17. veku preneto u Pariz, odakle se širilo evropskim parkovima i gospodskim vrtovima. Zbog izuzetne dekorativnosti prozvaše ga BALKANSKI LEPOTAN. Može biti visok do 30 m i širok do 15 m. Krošnja okruglasta, koren dobro razvijen, više površinski. List prstasto deljen, u jesen dobija žutu do sme|u boju. Glavni ukras ovog drveta su beli cvetovi, skupljeni u piramidalnu cvast dužine do 30 cm. Vreme cvetanja –maj. Doživi 200 godina. Nema velike zahteve. Može ukrašavati veće vrtove, parkove, drvorede i aleje, botaničke bašte. Medonosna vrsta.





  • BAGREM BAGREM 2116. Robinia pseudoacacia L.. Severnoameričko trnovito drvo, kod nas odavno odomaćeno. Dostiže visinu 25- 30 m i širinu do 10 m. Krošnja okruglasta, prozračna. Raste brzo. Koren dobro razvijen, izuzetno duboko prodire u zemlju. Listovi neparno perasti, u jesen žuti. Cvetovi u cvastima do 20 cm dužine, beli, mirisni, maj. Skroman u pogledu kvaliteta zemljišta. Odlično podnosi gradske uslove. Primena mnogostruka. Odlično veže zemljište. Medonosna vrsta.







  • KESTENKESTEN 2117. Castanea sativa Mill. U antici bilo ga je mnogo oko grada Kastanona na Crnom Moru, po kome dobi ime. A sam kesten dade ime kastanjetama, boji očiju i lepoj Stankovićevoj Ciganki. Drvo guste, loptaste krošnje promera do 10 m i visine 25-30 m. Doživi 500 godina. Koren razvijen, dubok. Listovi tamnozeleni, sjajni, u jesen žuti. Cvetovi zelenožuti, jun. Plod jestiv (kesten, maron). Voli propusna, kisela tla. Izbegavati sadnju na mestima sa krečom i šutom. Podnosi gradske uslove. Koristi se kao soliter u većim vrtovima i parkovima. Lepo deluje i u grupi. Plantažno se gaji radi ploda. Ima kvalitetno drvo. Medonosan.





  • CERCER 2118. ljuercus cerris L.. U Srba ima lep običaj da se na Badnje veče ili Božićno jutro unosi badnjak u kuću. To je najčešće cerova grana, kao simbol snage, postojanosti i berićeta. Cer je drvo visine 30-40 m, sa prečnikom krošnje do 20 m. Koren razvijen, sa dugim centralnim korenom. Kora gruba. Listovi tamnozeleni, kožasti, u jesen sme|i do skrletno crveni. Šumska vrsta. Može se koristiti i kao soliter u parkovima, kao drvoredna vrsta i u pojasevima vetrozaštite.







  • ORAHORAH 2119. Juglans regia L.. Dvodomo, u narodu poštovano drvo, široko jajaste krošnje, prečnika do 10m. često žbunasto. Dostiže visinu do 20m i starost do 4000 godina. U prirodi (Evroazija, severna Afrika) raste na senovitim mestima, ali dobro podnosi i sunčevu svetlost. Korenov sistem razgranat, sa izraženim centralnim korenom. četine tamnozelene. Seme obavijeno crvenim arilusom. Svi delovi tise, osim arilusa sadrže otrovni alkaloid taksin. Nema naročitih zahteva. Otporna na gradske uslove. Pogodna za vrtove, parkove, crkvene porte, groblja, etno komplekse. Odlično podnosi orezivanje, pa se još od vremena renesanse koristi za živice i zelene ograde. Poseduje veliki broj formi.



  • BREZA BREZA 2120. Betula pendula Roth. Naseljava brdsko planinska područja sa nešto svežijom klimom. Biljka izuzetne lepote, visine do 30 m, rastresite, prozračne krošnje, širine 6-10 m. Koren razvijen. Kora u mladosti bela. List u jesen zlatnožut. Doživi 100-120 godina. Prirast 40 cm godišnje. Breza je biljka višestruke vrednosti. Drvo se koristi za izradu skija i klompi, a ima i veliku ogrevnu moć. Sok iz drveta, pupoljci i lišće poseduju lekovita svojstva. Koren odlično vezuje zemljište. Breza prva naseljava mesta ogolela sečom i požarima. Može ukrašavati veće bašte, parkove, park šume. Koristi se za drvorede i vetrozaštitne pojaseve. Sadi se pojedinačno ili u grupama. Može se uspešno kombinovati sa drugim vrstama, pogotovu sa četinarima.


  • TREPETLJIKA, JASIKATREPETljIKA, JASIKA 2121. Populus tremula L.. Lišće ove biljke treperi i na najmanji dah vetra. Jedna od najlepših topola. Visoka je 30-35 m, a slikovita krošnja može biti široka do 15 m. Brzo raste, 80 cm godišnje. Živi oko 100 godina, a večito šapuće. Koren površinski, ali jako razvijen. Listovi u jesen limun žuti do karmin crveni. Bez naročitih zahteva. Sadi se kao parkovsko drvo. Koristi se za vezivanje padina i rečnih obala i za vetrozaštitne pojaseve.







  • GRAB BELIGRAB BELI 2122. Carpinus betulus L. Visina ovog drveta ne prelazi 25 m, a širina krošnje 10 m. Koren dobro razvijen. Listovi sveže zeleni, u jesen dugo zadržavaju zlatnožutu boju. Odlično podnosi senku. Pojedinačna sadnja, grupe, drvoredi. Na većim zelenim površinama može se saditi ispred višeg drveća: smrča, hrast, bukva... Odlično podnosi orezivanje. U vrtovima klasičnog stila uspešno i masovno korišćen za biljne ograde i zelene zidove. Dubok, vertikalni korenov sistem dopušta sadnju drugog bilja direktno uz grabovu živicu.






  • LESKA MEČJALESKA MEČJA 2123. Corylus colurna L.. Drvo sa izvanredno lepom kupastom krošnjom širine 5-6 m. Dostiže visinu 20-30 m. Doživi 200 godina. Korenov sistem snažan. Listovi tamnozeleni, u jesen zlatnožuti. Cveta u februaru. Medonosna. Plodovi – lešnici, zreli u septembru, oktobru. Biljka skromnih zahteva, otporna na gradske uslove. Pogodna za drvorede, pogotovu u uzanim ulicama, za parkove, parkinge i vrtove.





  • SOFORASOFORA 2124. Sophora japonica L.. Bagremu slično drvo, koje se u svojoj postojbini (Kina,Koreja) sadi uz hramove. Dostigne 20-25 m visine, sa širinom krošnje do 15 m. Koren jako razgranat. Listovi perasto složeni, tamnozeleni, u jesen žuti. Cvetovi sitni, žućkastobeli, u cvastima do 30 cm, avgust. Dobro podnosi zaga|en vazduh, sušu i zasenu. Koristi se pojedinačno, u grupama i drvoredima. Cenjena medonosna vrsta.






  • PAULOVNIJAPAULOVNIJA 2125. Paulonjnia tomentosa Steud..Sa lepom, jajastom krošnjom širine do 5 m i visinom 15-25 m, uspešno se može uklopiti na svaku zelenu površinu. Koren joj je snažan, listovi neobično veliki, čak do 50 cm. Zvonoliki ljubičasti, mirisni cvetovi u piramidalnim cvastima dugim do 30 cm, krase biljku tokom maja. Po cvetanju formiraju se jajasti sme|i plodovi, koji ostaju tokom zime. Pri veoma niskim temperaturama mladi primerci mogu da stradaju, ali biljka ubrzo potera nove izdanke. Odlično podnosi orezivanje. Veoma brzo raste, više od metra godišnje. Zbog izuzetne lepote koristi se kao soliter u vrtovima i parkovima, a može se saditi i u drvoredima. Ima kvalitetno drvo.





  • KRUPNOCVETNA MAGNOLIJA KRUPNOCVETNA MAGNOLIJA 2126. Magnolia grandiflora L.. Ova zimzelena severnoamerička biljka u junu se okitila do 30 cm velikim, činijastim, belim cvetovima. Dostiže visinu 20-30 m i širinu 5-8 m. Zimzeleni, kožasti, tamnozeleni, sjajni listovi čine kontrast snežno belim cvetovima. Cvetanje najobilnije u junu, a produžava se tokom leta. Zahteva sunčan položaj i normalne mere nege. Dobro podnosi gradske uslove. Biljka dostojna divljenja tokom cele godine. Zaslužuje da se na|e u svakoj malo većoj bašti, u svakom ure|enijem parku, pred svakom lepšom vilom i na svim zelenim površinama, gde će njena lepota doći do izražaja.





  • JOVAJOVA 2127. Alnus glutinosa Gaertn. Domaća vrsta koja se javlja uz rečne tokove. Deblo joj ide do kraja kupaste krošnje, koja je široka do 8 m. Visina biljke iznosi 20-25 m. Koren razvijen, dosta ide u širinu. Ovalni, tamnozeleni, lepljivi listovi, zadržavaju boju do opadanja. Tokom zime na drvetu ostaju plodovi slični šišaricama, koji se primenjuju u cvetnim aranžmanima. Bez naročitih zahteva. Sunce do polusenka. Otporna na vetar. Koristi se kao soliter i u grupama, za vetrozaštitu, učvršćenje obala, padina i razvalina.







  • DUD BELIDUD BELI 2128. Morus alba L.. Neopravdano prezreno drvo. Nekad cenjeno zbog lista kojim se hranila svilena buba. Drvo visine do 20 m, obično niže, okrugle krošnje, prečnika do 8 m. List u jesen žut. Plodovi, dudinje – beli, ružičasti, crveni, crvenocrni, jun, jul. Skromnih zahteva prema zemljištu, otporan na sušu i gradske uslove. Koristi se za pojedinačnu sadnju, grupe, drvorede, biljne ograde, poljozaštitne pojaseve, vezivanje zemljišta i za plantaže. Drvo se koristi u bačvarstvu. Ova voćka seljačkih okućnica zaslužuje veću pažnju.






  • KOPRIVIĆ, KOŠĆELAKOPRIVIĆ, KOŠĆELA 2129. Celtis australis L.. Biljka slikovite, prozračne, kuglaste krošnje. Dostiže visinu do 20 m, širinu do 10 m i starost do 1000 godina. Korenov sistem dobro razvijen, prodire znatno u podlogu. Listovi asimetrični, malo podsećaju na list koprive. Plodovi, jul do avgust, graškoliki, tamno sme|i, slatkasti, jestivi. Prilago|ava se uslovima. Koristi se pojedinačno ili u grupama za vrtove i parkove, zatim za drvorede (Vojvodina) i poljozaštitne pojaseve. Na većim zelenim površinama sadi se ispred visokog drveća. Daje kvalitetno drvo.




  • MAKLURA MAKLURA 2130. Maclura aurantiaca Nutt. Severnoameričko, trnovito drvo, loptaste krošnje, visine do 20 m, obično niže. Kora plutasta, tamnonaranDŽasta. Mlade grane zelene. Listovi kožasti, sjajnozeleni, u jesen zlatnožuti. Dekorativnosti biljke doprinose zelenožuti, loptasti, naborani plodovi, slični pomoranDŽi, ali nejestivi. Nije probirač prema zemljištu. Otporna na sušu. Odlično podnosi gradske uslove. Dobro podnosi orezivanje. Gajena pojedinačno ili u grupama u vrtovima i parkovima. Zahvalna za neprobojne živice.






  • ŠVEDLEROV CRNI MLE^ŠVEDLEROV CRNI MLEČ 2131. Acer platanoides 'Schnjedleri Nigra'. Do 20 m visoko drvo okruglaste krošnje promera do 10 m. Koren gusto razgranat, više površinski. Listovi izrazito TAMNOCRVENE boje. Bez naročitih zahteva. Otporan na gradske uslove. Koristi se pojedinačno za vrtove i drvorede, a u grupama za veće zelene površine. Neobičnom bojom čini kontrast drugim biljkama.

HOME * KATALOG-POČETNA * VRH STRANE